Значај отворених података за Републику Србију

Широм света локалне и националне управе све више увиђају да паметно управљање подацима доприноси отварању нових пословних могућности и запошљавању, побољшању ефикасности у пружању јавних услуга, повећању користи коју добијају грађани и проширењу учешћа грађана и друштва у целини. Чињеница да Европска комисија улаже знатне количине средстава за превазилажење проблема испоруке великих количина података за јавну употребу је снажан показатељ њеног значаја. Потенцијалне користи које би Република Србија могла да добије систематичним отварањем података коју прикупља и чува државна управа су:

  • Побољшање пословне климе кроз подстицање предузетништва и охрабривање развоја приватног сектора: Отварање података проузрокује привредни раст који настаје као резултат настајања малих предузећа која своју пословну шансу налазе у извлачењу корисних информација из отворених података и претварању тих информација у нову и иновативну услугу. Отварање података подстакло је увећан раст броја мањих предузећа у многим земљама и у многим секторима пословања. Такође ово је велики ресурс оптимизације пословања за већа предузећа. На пример, у Немачкој једна компанија је објавила портал са упоредним подацима о трошковима електричне енергије, Холандска компанија користи геопросторне податке да помогне својим клијентима у истраживању нафтних и гасних налазишта, Шпанска компанија користи временске податке како би се предвиделе и прилагодиле енергетске потребе. Недавна процена Европске комисије јесте да је пословна ниша везана за отворене податке у Европској унији вредна 40 милијарди евра на годишњем нивоу, а процена тоталне користи за економију ЕУ је 200 милијарди евра. Варшавски економски институт процењује да нове чланице ЕУ могу очекивати добит и до 1,8% БДП само на основу повећања ефикасности функционисања државне управе и других друштвених субјеката под условом да храбро крену у развој нових иновативних, на знању и информатичким технологијама заснованим, сервиса.

  • Побољшање јавних услуга које би продуковало цивилно друштво и грађани: Отворени подаци повећавају ефикасност функционисања јавног сектора тако штомотивишу јавне службенике да се додатно ангажују у разумевању својих сопствених скупова података и тиме повећају квалитет својих услуга. Смањују се бирократски "организациони шумови" у размени информација између различитих министарстава. Владе користе отворене податке за потенцирање улоге грађана, као корисника услуга, у повећању притисака одоздо на горе за реализацију неопходних реформи што допуњује и јача могућност реализације политика донетих на нивоу националних министарстава. Као пример, на овај начин, побољшаних сервиса може се навести случај са Филипина где је, путем отварања података, повећана ефикасност финансирања образовања. У Москви је апликација која користи отворене податке повећала ефикасност транзитног система. У Француској је оваква апликација помогла градоначелницима да уговарају повољније цене код предузећа за водоснабдевање. Пошто отворени подаци могу да разреше развојне циљеве различитих сектора (развој приватног сектора, енергетика, безбедност хране, здравствено осигурање, образовање, итд.), такво отварање података може да има значајну улогу у ублажавању сиромаштва, увећању заједничког просперитета и охрабрењу партиципативног развоја.

  • Повећање одговорности и транспарентности државне управе: Отворени подаци као последицу имају већу транспаретност рада и процеса доношења одлука. То повећава одговорност код доношења лоших и корумптивних одлука. Процес отварања података омогучава широј друштвеној заједници увид у истину о стопама криминала, достигнућима у области образовања, услугама из области социјалних давања и томе слично. Отварање података може довести до доношења правилнијих закључака и бољих одлука пошто шира група заинтересованих страна има могућност да преиспита чињенице.

Извор: Светска банка